Kod predsjednika, drugi dio!

Imao sam tu čast biti domaćin fešti trostrukog značaja.

1. Sever je posto muž
2. Balen je posto inženjer
3. Buco je (p)osto debel

Mogu samo reći da svima koji nisu mogli doći može biti jako žao, jer propustili su jednu veliku feštu. Dat ću samo kratak pregled događanja.
Okupili smo se oko 12 na mojoj viksi koja se btw. nalazi nekih 35 km od Zagreba, točnije općina Lasinja, Jamnička kiselica. Čim su dečki došli, na Brunkanu se vidlo da već kalkulira iz kojeg bi grma mogli iskočit Srbi, jer to je bila prva linija za vrijeme Domovinskog rata, pa je za očekivat da i deset godina kasnije čuče po grmovima i ponovo čekaju svojih 5 minuta.

Brunkan i aveti rata!

Atmosfera je bila vesela od samog starta. Sever i Balen su iz rukava izvukli nekakvu ličku šljivu i fešta je mogla početi.

Lička šljiva!

Mene je na samom startu zapala ta čast da Buci dodjelim zasluženu nagradu za osvojeno prvo mjestu u natjecanju za naj debila na blogu mali Soso. Mislim da je Koljina kreacija spojena sa mojim idejama dala kao produkt jednu jako zanimljivu unikatnu majicu koju će Buco s ponosom nositi.

Buco sa svojim poklonom.

No, kako i priliči, i ja sam kao domaćin dobio poklon. I to kakav. Slika u ovom slučaju stvarno govori više od riječi. Samo mogu riječima još dodati ovo:"Sva sreća da su plave, prave muške, jer da su crvene, ko što je Buco hito, te bi šlape bile ženske i gej, i kaj ja znam kaj još sve…"

Moj poklon, prave muške!

Nakon razmjene darova ja sam se bacio na roštilj, a dječaci na razgovor i kartanje, a sve uz pivicu. U tom su nas periodu morali napustiti Vujo i Ćvufta koji su zbog nekih obveza (svadba i rođendan) morali brzo u Zagreb. No, svaka čast kaj vam nije bilo teško prevaliti tih 70 km za samo sat vremena druženja. Hvala kaj ste došli i to obavezno moramo ponoviti u nekom trenutku koji će odgovarati svima (što je izuzetno teško, gotovo ne moguće).

Vujo i Ćvufta

Kad je prva runda mesa bila gotova, Homer, Ljumi i pogotovo Buco demonstriraju kolko se puno može pojesti u kratkom vremenskom razdoblju. Može se fakat puno. Samo kad se hoće, a oni su htjeli…
U jedno se trenutku Buco demostrativno digo od stola, podijelio sa svima nama da se preždero i da sad ide malo prileć. Povuko se u kućicu, listao teletekst i uživo svjedočio kako gubi sve uložene pare toga dana na raznorazne sportove… Nakon samo sat vremena, Buco je izašo iz kuće sa ćevapom u ustima. Trebalo je samo sat vremena da čovjek od faze – preždero sam se, raspuknul bum se…- dođe do faze – hmmmmmm, ćevap, hmmmmmm, mljac! Legenda!

Buco i ćevap!

I dok vani lagano pada mrak zajedno sa temperaturom ekipa se polako seli u kuću i raspoređuje se pred TV-om. Kreće faza dubokoumnih razgovora uz hektolitre pive, tek povremeno ometena napetim i inspirirajuće prpošnim točkama klizačica na Zlatnoj pirueti (HTV 2, izravan prijenos). Kolja je dofuro majce za prvaka svima i Balenu nekakav smiješni i klimavi beseball sat koji samo čeka Sosu (iz aviona je bilo vidljivo da je taj sat zapravo magnet za Sosu, mislim da je to bilo prvo što je dotaknuo kad je došo, prvo poslije kvake na vratima.)

Balen i klimavi sat!

Ubrzo su nam se pridružili i Fritz i Soso i krenulo se u drugu rundu roštilja kojoj su se više veselili dečki s početka priče, nego novopridošli slonovi.

Druga runda, Fritz i Soske!

Inače, za vrijeme dok je Kolja dijelio majice, zaključili smo da smo većina u klubu XL, ima i nekoliko XXL-a, nekoliko L-a, i jedan M (Soso). U isto vrijeme, kad se treba složiti u neku formaciju za slikanje, uvijek se veli, veliki gore, mali dole i kaj onda imamo. Stoje Sale, Kolja, Žerlić, Ljumi i ja, svi ostali čuče. Lijepo je to krenulo. Fakat smo džinovi, sve sami XL-ovi!
Moram spomenuti i da je Luka napokon prošao obred inicijacije, te je postao punopravni član kluba u svim kategorijama. ;-))

Inicijacija, peterostruki prvaci i umjetničko klizanje

I dok se Buto vucara po nekakvim nacionalnim televizijama, nudi biračima besplatne vrtiće i šta ti ja znam šta sve ne, ja sam konkretno dofuro Playstation 1 konzolu i igrice, i organizirao prvi službeni turnir u Fifi. Mogu samo reći i to da sam pustio da se dečki igraju, kako bi njihovo zadovoljstvo bilo i veće, te sam Kolji dao da mi ga zabije u 88. minuti. Uh što ga je zabio! Zabio je Kolja poslije i Sosi, ali ne i Buci. Buco je uvjerljivo odnio pobjedu. Dobrim takmacem pokazao se i Žerla. Mislim da smo ja i Balen ispali u prvom kolu. Daljnje rezultate ne znam. I da vidim sad ko neće glasati za mene na slijedećim izborima!? Roštilj, nezaboravno druženje, Fifa… Ha, ha…. To kaj su Sever i Balen počastili cijelu ekipu, to nema veze.
Saleta je prije turnira shrvao umor, a to se dogodilo i Brunkanu… i polako su svi kretali prema doma.

Shrvani Brunkan.

Zadnji su ostali Fritz i Soso. Znam samo da su se nakon nekoliko okršaja u Colinu MC Rayu (ili kak se to već piše) poželjeli igrati nekih društvenih igara od čeg se odustalo kad su pogledali u mom smjeru i vidjeli da sam zapravo već u polusnu….
I još samo za kraj. Sva sreća kaj ste svi došli i ošli u jednom komadu i sa vozačkim dozvolama. Hvala vam kaj ste došli u tako velikom broju i kaj ste mi pružili šansu da vas ugostim u svojoj maloj kućici. Hvala vam kaj mi niste nikaj razbili i kaj mi niste napravili nikakvu štetu. Hvala kaj ste svi imali šlape! Hvala Hladnom pivu koje nas je zabavljalo cijeli dan! Hvala Međimurju kaj je Hajduku uzelo bod. (sori Kolja) E da, Buco, hvala na onom poklonu, sva sreća kaj su plave!
Pozdrav do subote!

P.S. Jeste skužili kak na ovom videu kaj je Luka zmontiro pjesma baš završava stihovima:".. a sada zreli i debeli…"

P.P.S. Slobodno ostavite komentare, dojmove i ostalo, barem vi koji ste ovo sve uveličali svojim dloaskom. ;-))